What we’re gonna do right here is go back…way back…back into time:

Krajem 1960-tih i pocetkom 1970-tih godina, jedan revolucionarni muzicki zanr stvarao je novu supkulturu u Americi

Proistekavsi iz urbanog nocnog zivota velikih gradova – a posebno Njujorka – ovaj pokret brzo se sirio posto se podosta razlikovao od tadasnjih muzickih normi

Rock’N’Roll je bio na vrhuncu popularnosti u SAD i Velikoj Britaniji i – iako sam zanr nudi siroku lepezu zvukova – nije tajna da je supkultura koja je dominirala tom scenom bila buntovnicka, politicki orijentisana i cesto iskazivala bes, agresiju, pa cak i mrznju kroz muziku i drustvena delovanja

Iako nije postojao manjak problema oko kojih jedan prosecan covek moze da se buni, medju sirim drustvom postojala je zelja za necim novim i pozitivnim

Organizatori zurki i vlasnici klubova su ovo takodje znali i spremno odgovorili na novonastalu potraznju

Moze se reci da im je dosadilo da svakog vikenda menjaju slomljene case, polomljene barske stolice i razdvajaju tuce

Stoga su tvrdji bendovi polako pogurani u “underground” i zamenjeni zvukovima Jazz, Funk, Soul i druge – najprostije receno – srecne muzike

Zurke su dobile novi izgled: ljudi su bili radosni i raspevani, sarena svetla bljestala su uskladjena sa ritmom muzike, a na plafonima se vrtela legedarna reflektujuca kugla

Ovaj pokret danas znamo kao Disko

Moderni klubovi i dan danas da imitiraju Disco izgled

Njujork Siti, pocetak 1970-ih:

Tokom 1970-ih Disko pokret je apsolutno dominirao, pri cemu je “parti” scena Njujorka bila medju najjacima

Medjutim, javna je tajna da nisu svi bili pozvani na zurke

Zbog visoke stope kriminala, povezanosti sa bandama i opsteg siromastva, mladi ljudi iz okruga Bronks su retko bili “na spisku”

Osecajuci se izolovano, ostavljeni su da sami pronadju izvor zabave i provoda

Iako su nocni klubovi bili prisutni i u njihovom kraju, gotovo svi su bili pod vlasnistvom neke bande i vise korisceni kao paravan za kriminalne radnje, a manje za provod

Ukratko, ti klubovi nisu bili gostoprimljivi i zabrinuti roditelji tezili su da im deca ne provode vreme tamo

Ipak, kao i kod svake izolovane zajednice, stanari Bronksa bili su jako bliski medjusobno

Sami su organizovali razne dogadjajaje – ukljucujuci i zurke – ne bi li sklonili decu sa ulice i udaljili ih od problema

Aktivnosti koje su pravili odvijale su se unutar kulturnih centara, okolnih parkova, u necijoj basti, pa cak i na ulici

Omladina Bronksa plese i vozi rosule na ulici

11. Avgust 1973:

Vrelog leta 1973. godine desio se dogadjaj koji je promenio tok istorije

Devojka iz Bronksa, Sindi Kampbel (Cindy Campbell) htela je da napravi zurku za kraj leta tj. pocetak skole (back to school party)

Kao dete iz muzicke porodice poreklom sa Jamajke, imala je tu srecu da poseduje svu neophodnu opremu – zvucnike, mikrofone, gramofone, itd.

Njen stariji brat, Klajv Kambel (Clive Campbell), bio je zaduzen za pustanje muzike te veceri

Imao je visegodisnje iskustvo na tom polju posto je cesto nastupao kao DJ za ocev bend i zabavljao pobliku uz pomoc gramofona na pauzama tokom svirke

Klajv je vec bio poznat po Bronksu posto se cesto druzio sa grafiti-art ekipom “Ex Vandals“

Na svojim tagovima potpisivao se kao “Kool Herc“

Odlucio je da se na sestrinoj zurci predstavi pod tim pseudonimom, koji kasnije postaje njegovo umetnicko ime

Sindi je platila $25 da to vece iznajmi zajednicki prostor (podrum) u jednoj od okolnih zgrada, dok su njihovi roditelji bili zaduzeni za nabavku pica i hrane koja ce se sluziti

Poslala je rucno ispisane pozivnice na kojima je, izmedju ostalog, pisalo:

A DJ Cool Herc Party, Back to School Jam, 1520 Sedgwick Avenue, August 11th, 1973

Upravo na taj dan, na tom mestu, rodio se Hip Hop

Sindina pozivnica

Stvaranje istorije:

Sindi i njen brat odavno su bili poznati u komsiluku po organizovanju zurki

Medjutim, Kljav je dosao na ideju kako to vece da ucini posebnim

Kroz godine iskustva u pustanju muzike zapazio je nesto sto ga je zaintrigiralo: publika je cesto imala omiljeni deo u pesmi

Tacnije, primetio je da delovi publike strpljivo cekaju odredjeni segment pesme, uglavnom cist ritam bez vokala, da bi pokazali svoje plesne pokrete

Zasijala mu je lampica u glavi… sta ako bi nekako produzio upravo taj deo pesme i stvorio publici jos vise vremena za ples?

Danima pre dogadjaja isprobavao je svoju zamisao

Na dva gramofona stavio bi dve iste ploce da se vrte, s tim da jedna kasni

U momentu kada bi na jednoj ploci prosao segmet koji zeli da produzi, prebacio bi zvuk na drugi gramofon, a na prethodnom vratio plocu unazad na pocetak segmenta – i tako ih sve vreme smenjivao

Ovim trikom mogao je segment bilo koje pesme da ponavalja koliko zeli

Usavrsio je svoju novu tehniku i nazvao je “Merry-Go-Round” (Vrteska)

Poseban gost u njihovom kraju poznat kao Koko (Coco) nasao se na listi Sindinih zvanica

Za vreme zurke primetio je kako se Klajv – te veceri DJ Kool Herc – igra sa muzikom uz pomoc “Vrteske”

Video je da je publika bila odusevljena Klajvovom idejom i dosao na svoju: da uz pomoc mikrofona stvori interakciju sa ljudima

Pozdravljao je prijatelje, izgovarao lokalni sleng i uzvikivao proste fraze kao sto su “svaka cast” ili “nemoj da stajes” da podigne atmosferu

I publika i DJ Kool Herc imali bili su odusevljeni ishodom i od tog dana DJ Kool Herc & Coco (kasnije Coke La Rock) postaju dvojac na nastupima

Coke La Rock (levo) i Cool Herc (desno)

Ovaj duo uskoro biva pozvan da nastupa na mnogim lokalnim desavanjima i polako usavrsava svoje vestine

Tako je Kool Herc stvarao reputaciju kao DJ, a Coke La Rock svom imenu dodaje MC (Master Of Ceremony)

Iako je danas sinonim za repere, ova simbolicna titula oznacavala je glavnog voditelja u raznim kulturnim obicajima, npr. Hriscanskim obredima (i Papa Franja nosi zvanje MC)

Dok se igrao sa recima, Coke bi ponekad slucajno spojio fraze koje su se rimovale

Iako nenamerno, primetio je da se publici to dopada i dalje nastavio da smislja rime

Drugim recima, nesvesno je stvorio Rep

DJ Kool Herc i MC Coke La Rock inspirisali su mnoge ljude da rade istu stvari

Popularnost ovakvih nastupa poplocala je put za novi zanr muzike, nama danas poznat kao Hip Hop

U narednoj objavi pricamo o tome kako je nastavio naziv Disck Jockey (DJ) i kako je su DJ-evi postali jedan od stubova Hip Hop kulture